Ritam grada Kragujevac - Sve vesti i informacije iz Kragujevca!

Turbo folk i Mi!

Detalji

Kategorija: Uz kaficu

Datum objavljivanja: nedelja, 19 februar 2012 16:50

Autor/Izvor: Vujadin Vujadinović

Kragujevačka scena krajem osamdesetih nije mnogo zaostajala za beogradskom, imali smo jaka imena roc’n’roll kulture, a Kragujevac je bio poznat kao grad urbanih ljudi, koji je prednjačio po maloj, ali odabranoj sceni.

A onda su kola krenula nizbrdo. Šetaćemo stazom kada je Kragujevac bio veliko ime urbane kulture u Jugoslaviji, a danas je to samo zarasla staza turbo folka na putu bez povratka.

Da bismo shvatili gde leži problem nedostatka kragujevačkog klabinga i uspon (turbo) folk-a, moramo zaći duboko u devedesete, jer shvatanje i rešavanje problema počinje sa geografsko – političkim uzrokom, a ne posledicom današnjeg "slušno - mentalnog" stanja.

Zašto mladi sve češće odlaze na Seke, Cece, Matiće i ostala oličenja kulturne Pink šljam-kič-šund degradacije? Muzika ne predstavlja samo izbor, muzika je oličenje današnjice i svega oko nas, i oslikava trenutnu sliku i priliku prosečnog mladog Kragujevčanina. Dovoljno je da čujete degenerativne zvuke folk melosa i prepoznate u kakvom jadnom kulturnom stanju se mladi nalaze.

No, da se vratimo na uzrok. Turbo-folk nastaje sa raspadom SFRJ i svoj vrhunac doživljava ranih devedesetih, u periodu građanskog rata i hiperinflacije. Nikla je na korenima starogradske muzike – muzike gradskih boema, ali je njen razvojni put sa svakom novom etapom gubio nešto od svog nasleđa. Nije ni čudo što je u “Ranama”, filmu koji možda najbolje opisuje vladajuće vrednosti urbanog Beograda ranih devedesetih, Srđan Dragojević, kao muzičku temu, koristi Turbo Suki i numeru “Novčanice”.

Možda je Turbo Suki nastala kao parodija na muzičku, ali i svaku drugu, kulturu tog vremena, međutim, sama ideja koja se ovom pesmom plasira ima svoje parnjake u realnom svetu. Setimo se Viki Miljković i njenog hita, koji nam je u vreme izbegličkih kolona i redova za hleb, poručivao da “nikom nije lepše nego nama”. Koka kola, malboro i suzuki, kada je plata univerzitetskog profesora iznosila jedva par maraka, čine neku vrstu zlatnog grala za široke narodne mase.

S jedne strane, odjekivao je plač i lelek, dok je s druge strane, kao vrhunska šarena laža, plasiran životni stil koji je bio na nivou urbane legende i nedostižan za veći deo stanovništva. Centralno mesto u toj turbo - folk kulturi zauzima žena, čiju evoluciju možemo pratiti od idela smerne seoske devojke (Dragana Mirković), preko šarenila i naivnog kiča (Svetlana Ceca Ražnatović, tada Veličković, i Cvetak zanovetak) do rokerke (Mira Škorić), preko seksualne dive (Jasna Milenković Jami) sve do postfolka i viđenja svetskog modnog i estetskog ideala u spotovima Dejana Milićevića. Fenomen kulta ličnosti, pogotovo kada je reč o svetu filma i muzike, po mišljenju nekih kritičara možda i najslabijih karika kulturnog lanca, počeo je da menja živote milione ljudi. Multikulturne ličnosti, poput Madone ili kod nas Svetlane Cece- Ražnatović, kao da su preuzele vlast na bilo kojom kulturnom produkcijom.

Možda je i Ceca najbolji primer moderne dive koja je prošla kroz sve ove etape – od smerne seoske devojke, koja je silom prilika napustila rodno tlo, zatim uletela u ljubavnu priču sa jednim od simbola srpstva tog vremena, preko njene porodične tragedije i postanka moderne majke devet Jugovića, pa sve do famozne nanogice, koju možete posedovati za samo 990,00 dinara. Posmatrajući karijeru gore navedene, ne možemo da se ne zapitamo koja je njena uloga u stvaranju moderne percepcije nacionalnog identiteta koji je doveo do fenomena Cece srpske majke?

Da li je ona dovela do obnavljanja tradicionalnih srpskih vrednosti ili do njihovog sunovrata? Rekao bih sunovrata kome ni ponor bez dna nije ravan. Sredinom devedesetih na muzičku turbo-folk scenu probija i Jelena Karleuša. JK, kako se naziva, klasičan je primer poslovice da para vrti gde burgija neće, ali i naše tužne kulturne realnosti – da pakovanje prodaje proizvod. Silikonska lepotica, uz opasnog dečka i nekoliko džipova, bila je idol tadašnjih tinejdžerki, savršen primer lepotice i zveri, jednog života koji se vodi na visokoj nozi, sveta u kome je dobar provod zagarantovan, a opasnost i rizik samo povećavaju zabavu.

I JK je prvih godina pevala o novcu, poručivala nam da devojku treba voleti “do zadnjeg dinara”, ali naravno sa nacionalističkim prizvukom, jer se dinar, iako nije vredeo ni žvake iz samoposluge, više vrednovao od maraka, lira i dolara. Šta se to desilo, pa se od novog talasa i ideje slobode i jednakosti prešlo na novac i krst?

Možda su generacije koje su rasle uz Idole, Električni Orgazam , Pekinšku patku, EKV, Partibrejkerse, Psihomodo Pop, Disciplinu Kičme posustale, ali to ne objašnjava kulturnu degradaciju na polju muzike na ovim prostorima. Setimo se, 70-tih godina, pa čak i početkom 80-tih, SFRJ čini jednu od najoriginalnijih i najnezavisnijih muzičkih scena u jugoistočnoj Evropi. Dovoljno je pogledati omote ploča iz tog vremena – Kontrakompoziciju Mondrijana na omotu ARA iz 1981, ili Akt na crvenoj pozadini Mondiljana na omotu VIS Idola iste godine. Miks muzike, estetike, filma i modernizma je obeležio kulturu ranih 80-tih na ovim prostorima. Šetnju ulicama Turbo - folka nastavićemo kada nam se "noge" sećanja odmore i prisetićemo se Kragujevca u nekim minulim vremenima, ali i pozabaviti se sadašnjim stanjem stvari.